Yangiliklar
Китоб – умр йўлларини ёритувчи сўнмас нур, инсон ҳаётига мазмун бахш этувчи саодат манбаи, унга ҳар қандай вазиятда ҳам ҳамроҳ бўлувчи содиқ дўст. Инсоннинг маънавий камолотини таъминлашда китоб сингари кучли қудратга эга восита йўқ. Шу боис азал-азалдан маърифат пешволари, аҳли донишлар бутун инсониятни китоб ўқишга, ундан илму одоб сирларини ўрганишга чорлаб келишган.
Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2018 йил 13 апрелдаги “Давлат ҳуқуқий сиёсатини амалга оширишда адлия органлари ва муассасалари фаолиятини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғрисида”ги ПФ-5415-сон Фармонига асосан туман (шаҳар) адлия бўлимларига белгилаб берилган вазифалардан келиб чиқиб адлия органлари томонидан бир қанча ижобий ишлар амалга оширилмоқда.
O’zbek tilining xalqimiz ijtimoiy hayotida va xalqaro miqyosdagi obro‘-e’tiborini tubdan oshirish, davlat tili sifatida o‘zbek tili va til siyosatini rivojlantirishning strategik maqsadlari, ustuvor yo‘nalish va vazifalarini hamda istiqboldagi bosqichlarini belgilash maqsadida, mamlakatimiz ijtimoiy-siyosiy hayotining barcha sohalarida davlat tili imkoniyatlaridan to‘liq va to‘g‘ri foydalanishga erishilmoqda.
Ҳуқуқни билиш инсонни муаммоларини олдини олишда кўмак беради. Бугунги кунда мамлакатимизда аҳолини ҳуқуқий саводхонлиги оширишда бир қанча норматив-ҳуқуқий ҳужжатлар қабул қилинди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёевнинг жорий йилнинг 4-5 февраль кунлари Фарғона вилоятига ташрифи доирасида давлат органлари ва ташкилотларининг ўрта ва қуйи бўғин бошқарув ходимларини янгича талаблар, ҳусусан, “маҳаллабай” ва “фуқаробай” тизими асосида самарали ишлашга ўргатиш, шунингдек уларни Республикада амалга оширилаётган ижтимоий-иқтисодий соҳалардаги ислоҳотларнинг мазмун-моҳияти тўғрисида хабардор қилиш ва мунтазам малакасини ошириб бориш юзасидан бир қатор топшириқлар берилди.
Жорий йилнинг 21 апрелида Қарши шаҳар ва Касби туман адлия бўлимлари томонидан бандлик бўлимларида тарғибот тадбирлари ташкил этилди.
Ushbu maqolada ma’muriy huquqqa oid ilmiy-nazariy ma’lumotlar keltirilgan bo‘lib, ular asosida tugallangan xulosalar berilgan. Maqolada ma’muriy huquqning muhim jihatlaridan hisoblangan ma’muriy hujjat, ma’muriy hujjatni bekor qilish, o‘zgartirish va ularning boshqa hujjatlardan farqli jihatlari yoritib berilgan. Shu bilan birga, ma’muriy hujjatni bekor qilishda ma’muriy organlar, manfaatdor shaxslar hamda sudlarning o‘rni va ahamiyati ham yoritib o‘tilgan. Shuningdek, maqolada ma’muriy hujjatning shakli va mazmuni borasida ma’lumotlar, shakliga va mazmuniga qo‘yilgan talablar hamda bu borada rivojlangan xorijiy davlatlar tajribasi o‘rganilgan. Bundan tashqari, ma’muriy hujjatlarning o‘ziga xos xususiyatlari, ularning tahlili amaliy misollar yordamida hamda ma’muriy hujjatning shakli va mazmuniga qo‘yilgan talablar, ularning o‘ziga xos xususiyatlari, ahamiyati va dolzarbligi masalasi yoritib berilgan. Shuningdek, ma’muriy hujjatlarning asoslangan bo‘lish talabi va uning ahamiyati muhokama qilingan. Maqola yozishda Germaniya Federativ Respublikasi, Xitoy, Rossiya va MDH davlatlari qonunchiligidan foydalanilgan. Maqola asosida O‘zbekiston Respublikasining “Ma’muriy tartib-taomillar to‘g‘risida”gi qonunining yangi loyihasini ishlab chiqishga oid ilmiy asoslangan takliflar keltirilgan.
Давлат органлари ва бошқа ташкилотлар томонидан давлат хизматлари кўрсатилиши устидан назорат қилиш соҳасида бўлим томонидан қуйидаги ишлар амалга оширилди.
Мамлакатимизда маънавий-маърифий ишларни тизимли ташкил этиш, бу борада амалга оширилаётган чора-тадбирларнинг самарадорлигини ошириш, аҳоли, айниқса ёшларнинг интеллектуал салоҳияти, онгу тафаккури ва дунёқарашини юксалтириш, мафкуравий иммунитетини мустаҳкамлаш, ватанпарварлик, халққа муҳаббат ва садоқат туйғуси билан яшайдиган баркамол авлодни тарбиялашга алоҳида эътибор қаратилмоқда.
Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича Ҳаракатлар стратегиясида фуқаролик жамияти институтларини ривожлантириш, уларнинг ижтимоий ва сиёсий фаоллигини ошириш давлат ва жамият қурилишини такомиллаштиришнинг асосий йўналиши сифатида бугунги кунда нодавлат нотижорат ташкилотлари ва фуқаролик жамиятининг бошқа институтлари демократик ҳуқуқий давлат барпо этиш, жамиятда қонун устуворлигини таъминлаш ҳамда мамлакатнинг ижтимоий-сиёсий ва социал-иқтисодий салоҳиятини ошириш йўлида муҳим ишлар амалга оширилмоқда.